Tri za početak

Odsjaj od mesečine mešao se s sjajem koji je tinjao od lampice iznad bara. Miki je pokušavao da odstrani uporne mrlje i kolutove od čaše s šanka. Naizgled nesvestan svog dobrog izgleda pomerao je ruke u posebnom ritmu koji je naočigled svih, sem naravno njemu, mamio uzdahe i kikot devojaka u podnožju s druge strane šanka.

Bio je dovoljan samo jedan njegov osmeh i sve ostalo bi mu prolazilo prelako. Bilo je teško odoleti njegovim izraženim bicepsima koji su se nazirali kroz belu košulju zavrnutih rukava, skladnoj građi tela i dobroj zadnjici koja se ocrtavala u izbledelom džinsu. Retko koja žena je ostajala ravnodušna, a retko koji muškarac ga nije streljao pogledom ljubomore.

Dok je nonšalantno odmeravao pripadnice lepšeg pola ispod svojih jakih, gustih obrva pažnju mu je skrenuo udarac rukom o šank.

– Opet ti po starom Miki. Zar ti nikad ne dosadi.

– Meni? (osmehnuo se). Nikada.

Ispružio je svoje duge ruke i zagrlio ju je. U momentu je mogao da se čuje gotovo istovremeni uzdah zaprepašćenja i razočarenja one grupice s dna šanka. Ema je uzvratila zagrljaj i krajičkom oka uhvatila ljubomorne poglede.

Nasmejala se i namerno počela da zabacuje svoje duge, plave, kovrdžave pramenove iza uveta, ispuštajući zvuke prenemaganja atipične njoj, a nakon toga je dok mu se približavala da ga poljubi u obraz napućila groteskno usne nalik ženama čijem se ponašanju i sama čudila.

– Meni nešto kažeš. Ove dole će ti oči iskopati.

Ema se iskezila i gotovo instantno promenila svoj položaj tela u manje ženstven, a više svojstven njoj i razbarušila kosu da joj pada na sve strane. Miki joj je pokretom ruke stavio do znanja da mora da se pobrine za mušteriju, a ona je samo odmahnula rukom u znak razumevanja, pogledala začuđena lica grupe obožavateljki i nezainteresovano se naslonila na šank.

– Izvolite?

– Da, ovaj..ja ću jedno pivo.

– Važi.

Kako se Miki okrenuo i pošao prema šanku tako ga je gost zaustavio pokretom ruke.

– Izvini, ipak je bolje da ne uzmem pivo. Čuo sam da one ne vole zadah piva. I nije dobro na prvom sastanku da uzmem alkohol. Neću da pomisli da sam bio previše nervozan dok sam je čekao, pa da sam zato naručio pivo. Bolje mi ipak samo donesi kiselu vodu za sada, a za kasnije ću već videti.

Miki je samo klimnuo glavom u znak razumevanja.

Dok je sipao kiselu vodu i spremao druge porudžbine Ema mu je pričala o utiscima od prethodne večeri. Kao i obično, ona je pokušavala da ga zainteresuje za neku od svojih drugarica i da mu nagovesti da je vreme da se malo uozbilji i pruži sebi šansu za nešto stvarno.

– Sve u svemu kažem ti, ta devojka je bila totalno luda i zabavna. Da nije bilo nje mislim da bih se upucala u glavu od dosade. Znaš već koliko mi je koleginica, buduća mlada, zanimljiva, a da ti ne pričam o ostatku ekipe. Dopala bi ti se, sigurna sam u to. Znaš da te poznajem bolje nego iko. Veruj mi da je bolji izbor od ovih grupija tamo. Presmešne su. Da si im samo video izraze lica. Hahaha pa to je neponovljivo.

– Znaš već koliko volim kada dođeš i razdrmaš atmosferu. Ovo ti je bila jedna od boljih predstava, ali oteraćeš mi goste.

Nasmejao se i gurnuo je laktom namignuvši.

– Kažeš da bi mi se svidela, jel…pa dobro. Sve vredi ispitati. Do tada izvini me, predugo sam ih ostavio same. Brzo se vraćam.

Odaljio se od Eme i s ozbiljnim izrazom lica krenuo prema njima. Kada im se približio, po svakoj je udelio kompliment i ponovo ih očarao svojim blistavim osmehom. Za njega je to bilo kao zalivanje cveća. Tačno je znao količinu i intenzitet potreban da bi ga i dalje obožavale i vraćale se u bar. Koristio se već ustaljenim frazama koje su uglavnom prolazile.

Kako ih je ponovo ostavljao da ga posmatraju dok je odlazio od njih, tako ih je iznova zaboravljao sve do neke sledeće večeri, kada to isto cveće bude došlo po još malo osmeha i neke lepe reči.

Pogledao je prema zauzetim stolovima da se uveri da je sve u redu i tada ga je zaintrigirao onaj zbunjeni preplašeni dečko koji nije znao šta da naruči i koji mu je bez ikakve potrebe izbrbljao razlog svog dolaska. Sada ga je posmatrao kako se meškolji u stolici, okreće glavu unezvereno tražeći nekoga i sve to dok u ruci grčevito drži onu čašu kisele vode koju kao da ne sme da ispusti iz ruku.

Podsetio ga je na nekoga. Nasmejao se i pošao ka njemu.

–  Je l’ sve u redu?

– Da, da ovaj. Sve je ok.

– Siguran sam da će doći. Ne brini.

Potapšao ga je po ramenu. Ovo nije bio prvi put da je prisustvovao situaciji kada se partner ili partnerka ne pojavljuje na zakazani sastanak. Međutim, za razliku od drugih koji su ostavljeni da čekaju i osete tu nelagodnost, koji su na ovaj njegov gest slegali ramenima, ovaj gost mu je odgovorio.

– Da, ovaj…sigurno je već i došla.

Miki ga je začuđeno pogledao.

– Ne pratim te druže.

– Ne brini, nisam ludak koji priča sam sa praznom stolicom ili koji ima halucinacije. Sva je mogućnost da sedimo za različitim stolovima. Sam ja, sama ona. Ne znam kako izgleda, a mislim da ni ona ne zna kako ja izgledam. Ne verujem da ovo izgovaram posle dugogodišnje propale veze… (mahinalno je pomerio kragnu svoje košulje i zaćutao)

– Znači sastanak na slepo. Sada mi je sve jasnije. Šta kažeš da malo pomognem. Prošetaću se po baru i pogledati da nije gore na spratu.

– To bi bilo sjajno druže. Hvala ti.

– Vraćam se brzo.

Krenuo je da se penje na sprat i setno se smeškao, dok je malo popuštao zategnute i zavrnute rukave na košulji. Kada je razmišljao o tim danima imao je potrebu da pravi bilo kakav pokret tela, bilo pomeranje ruku, nameštanje kaiša ili dodirivanje svoje kose.

Na spratu je radio kolega koji je izgledao kao da leprša između stolova sa neverovatnom spretnošću. Ugledao ga je i prišao:

– Druže da nemaš možda u svom sektoru neku devojku, koja ti deluje nervozno, sedi sama i izgleda kao da čeka nekoga?

– Nepopravljiv si. Zar ti nisu dovoljne one što se motaju oko šanka?

– Ovog puta ne pitam za mene. Izgleda da je dole dečko koga čeka i da su se samo mimoišli. Znaš već, sastanak na slepo.

– Aha, pa tako kaži. Ako nije za tebe, onda ima. (Nasmejao se i pokazao pokretom ruke na devojku koja je sedela iza stuba)

– Hvala Džoni.

Polako se približavao stolu gde je devojka sedela. Brzim pogledom je odmerio, nasmejao se i obratio joj se.

– Dobro veče gospođice, verujem da očekujete nekoga, ali da ste se mimoišli s njim. On je dole u mom sektoru i isto kao i vi čeka. Ako želite pođite sa mnom, odvešću vas do njegovog stola.

Devojka je poravnala pramenove kose koji su joj se naelektrisali o površinu stuba koji se nalazio iza  nje, uzela šarenu torbicu i crvenu ešarpu, ljubazno se zahvalila i pošla s njim. Miki nije mogao da ne primeti vretenaste noge i kratku mini suknju koju je nosila.

– Kakav srećnik je onaj dole (pomislio je)

Došli su do stola i Miki je rekao s osmehom da su se konačno našli i pokazao rukom na devojku zbunjenom mladiću.

Vratio se za šank razmišljajući o jednostavnoj lepoti te devojke koja je bila, činilo mu se, u svim bojama i zračila nekom vedrinom i prirodnošću.

– Baš su te zadržali Miki. Vidim da nemaš vremena za mene, vidimo se drugi put. Ne zaboravi da razmisliš o onoj devojci koju sam ti spominjala. Veruj mi na reč da bi ti se dopala.

– Izvini, morao sam nešto da sredim na brzinu. Važi, razmisliću. Čujemo se.

Sastanak zbunjenog dečka i vedre devojke je tekao poprilično sporo, naizgled naporno i dosadno. Devojka je delovala iako vedro, umorno i poprilično nezainteresovano, dok je mladić jedva progovorio tri rečenice.

Miki je sve to radoznalo posmatrao i odlučio da im malo pomogne. Bilo mu je žao i stidljivog mladića, a i želeo je da bar malo ulepša veče toj devojci.

– Ćao, samo da proverim da li je sve u redu i da li vam treba nešto?

– Ne (zbunjeni je odgovorio).

– Ne, hvala (nasmejala se nakon odgovora)

– Nemojte mi zameriti, ali pre nekoliko godina sam bio u sličnoj situaciji kao i vi i neko mi je pomogao. Pa ako mi dozvolite da predložim igru za ovakve situacije, za bolje upoznavanje, „Tri za početak“. Da li ste čuli za nju?

Kao po običaju mladić je bio kratak sa odgovorom ne, a devojka je rekla da nisu i da to zvuči kao dobra ideja.

– Nije ništa komplikovano, verujte mi. Odaberete neki par za susednim stolom i kažete jedno drugome naizmenično po tri predloga o tome kako vam se čini par koji posmatrate, ali da to nisu uobičajeni predlozi o godinama, zanimanju i slično, već na primer (okrenuo se ka devojci):

Recimo posluživao sam onaj par koji je tačno preko puta vas i otprilike sam siguran da devojka ima neku opasnu životinju kod kuće koja joj je napravila one ogrebotine po ruci, a da dečko nije obuo isti par čarapa večeras.

– Devojka je pogledala i stvarno zapazila sve to što i on i nasmejala se dodavši da je ubeđena da je to uradio namerno i da sigurno misli da je to jedinstveni modni detalj.

Ćutljivi sagovornik se okrenuo i dodao:

– A što se tiče ogrebotina možda životinja i nije opasna, i ja sam imao ogrebotine od svog ljubimca kada je bio mali i kada nije imao gde da oštri svoje kandžice.

– Imaš ljubimca? Koja životinja je u pitanju?

– Jorkširski terijer, sada je već mator, dobio sam ga za….

Miki zadovoljan što je njegov predlog dao zamaha ovom sastanku i čuo ćutljivog dečka kako s uzbuđenjem govori o nečemu se samo nečujno povukao i ostavio ih same, a vedra devojka mu se osmehnula u znak zahvalnosti.

Na kraju te večeri, devojka je pozvala drugaricu da joj ispriča utiske o tom čuvenom sastanku na slepo:

– Stvarno ne znam kako si me na ovo nagovorila i zašto sam pristala.

– Ej pa kako je bilo?

– S obzirom da sam na sastanak došla polu mamurna od sinoć i da sam prvo sela za pogrešan sto, na pogrešnom spratu, nije prošlo tako loše.

– Pa kako ti se on čini? Ok je dečko, zar ne?

– Da, dobar je dečko. U početku je delovao dosta pometeno, stidljivo i nespretno, ali neki konobar je spasio čitavo veče.

– Čekaj, čekaj kakve veze ima konobar?

– Ma on je pomogao da se malo opustimo, moram priznati da mi je ostavio veći utisak nego Uroš.

– Stvarno? Žao mi je što se nisi poklopila s Ukijem, ali dobro, možda ti više bude odgovarao ovaj koga je Ema insistirala da upoznaš, sećaš se…spomenula ga je na devojačkoj večeri, tog nekog druga za kog je sigurna da bi se uklopili savršeno. Tvrdi da je zabavan, pričljiv i šarmantan.

– A ne hvala, dosta mi je sastanaka na slepo za neko vreme.

– Sigurna si? Možda baš propustiš nešto zanimljivo kada tako razmišljaš.

– Ne verujem, stigao mi je bus, čujemo se kada uđem u stan.

Kap Mastila