Žeđ Drugog Života (I)

Srbija, Zaovinsko jezero, 2020. godina

Tea Marić je sedela na klupici, prolazeći prstima kroz izrezbarene nabore u drvetu. Na njenom licu su se smenjivali sreća, tuga, nostalgija. Ispustila je uzdah. Pogled joj je milovao jezero kojim se prostirao zvuk tišine, zvuk spokoja, zvuk tajni. Neko vreme je samo tako sedela i pokušavala da vrati sećanja.

Da li od umora od puta ili zato što su je porazile emocije, pridigla je noge, zarila lice među kolena i zaplakala. Njene suze su je oslobađale, konačno je skinula okove u kojima je bila zarobljena, a one su se kretale prema tom jezeru, kao da im je bilo suđeno da baš tu, na tom mestu i završe.

Njen tužni jecaj je pokvario grubi muški glas:

Gospođice ja se izvinjavam, nisam hteo da vas uplašim..da li ste dobro? Jeste se izgubili?

(Pridigla je glavu i pogledala u osedelog čoveka, izboranog lica i dobroćudnog osmeha)

Da, dobro sam. Sve je u redu. Mislim da sam se davno izgubila…

(Obrisala je suze, osmehnula se, ustala i otišla)

15 godina ranije…SAD, Akademija Umetnosti u San Francisku

Kampus je prepun, ona se oseća kao u snu. Vidi toliko različitih lica. Svi su u žurbi i svi su uzbuđeni kao i ona. Nema vremena da bude zbunjena. Toliko je srećna da joj dođe da samo raširi ruke i vrti se u krug. Stoji u dvorištu impozantnog zdanja jedne od najpoznatijih Akademija Umetnosti u svetu, u San Francisku.

Njen šareni mantilić na kome su skoro sve postojeće boje savršeno se uklapa u cvetnu baštu kampusa. Širom otvorene bademaste oči se trude da upiju svaki detalj. Pomno posmatra ostale buduće kolege. Divi se njihovom stajlingu, a neki joj i izmame osmeh na lice svojim trapavim saplitanjem i neobičnim poskakivanjem koje je neodoljivo podseća na neku dečiju igru.

Ćao Tea tako mi je drago što te vidim, sviđa mi se kaputić, nećeš verovati šta sam videla sve dok ti nisi došla…ona je imala takvu smešnu frizuru..provirila sam i kroz prozor u kabinet za modelovanje..on ne može da se objasni..tako je sve savršeno…

Dobro je Majo, uspori, diši, sve si izgovorila u jednom dahu. Tek sam stigla, videćemo sve polako, toliko si se zadihala od tolike priče.

Ma nemoj da se šališ sa mnom, vidiš da sam toliko uzbuđena, naravno da ću da pričam 300 na sat. Jesi ostavila Anđelu u suzama?

Ti uvek pričaš 300 na sat. (nasmejala se). Da, znaš mamu, previše se vezala za mene. Za nju sam i dalje njena mala devojčica koja nikada neće odrasti.

Moram da krenem, čeka me Marko tamo u redu za upis, dolaziš li?

– Evo me za minut, samo malo da razgledam, brzo ću i ja.

Stajući tako u čudu i iščekivanju njene dalje budućnosti, prisećala se trenutaka sa mamom, njihovih blesavih tradicija, šetnji gradom, upoznavanja različitih kultura, perioda u kojima je otkrivala svoj stil i eksperimentisala sa nekim drugim, otkrivanja svoje strasti i talenta za slikarstvom. Kroz glavu su se smenjivali trenuci koji su joj omogućili da bude tu gde jeste sada.

Sa prvim pokretima svoje četkice na platnu osetila se kao da je po njemu prosipala magiju. Divila se onome što je moguće da ljudsko oko vidi i na svoj način prenese na platno. To nije bila neka prolazna simpatija ili zanimanje koje je karakteristično kod dece njenih godina, već je to bila istinska ljubav, strast i neizmerni talenat.

Tea se setila maminih pokušaja kuvanja, umrljane kuhinje, neobičnih eksperimentisanja s receptima i smeškala se sa setom u očima. Prvi put je postala svesna da su se razdvojile, da će provoditi sve manje vremena zajedno, postala je svesna koliko joj samo već nedostaje i koliko će joj faliti njena podrška. One su daleko više od majke i ćerke, one su prijatelji i jedna drugoj srodne duše. Pitala se kako će mama podneti tu njihovu razdvojenost…

***

Anđela Marić je ušla, skinula brzim pokretima sandale koje su joj čitavo jutro stvarale bol, ispružila se na svojoj elegantnoj sofi sa udobnim i mekanim jastučićima, zatvorila oči i duboko udahnula. Pogledala je na ekran telefona koji je zasvetleo i prikazao poruku, njenim licom se razvukao ponosni i pomalo setni osmeh. Uspela je, njenoj najdražoj, ostvarilo se ono što je oduvek želela.

Gazeći bosih nogu po mermernim pločicama u dnevnoj sobi, polako i graciozno je došetala do svog balkona. Iz njene vile koja je smeštena pri vrhu poznate krivudave ulice Lombard Street, na brdovitom delu San Franciska, se pružao izvanredan pogled na uži centar grada. Na ovom mestu, osećala se tako malom, tako beznačajnom, u odnosu na ono što ju je okruživalo, a opet tako moćnom.

Uvek ju je opuštao savršeni panoramski pogled na ovu veličanstvenu prestonicu. Od Teinog najranijeg detinjstva njih dve su bile zaljubljene u San Francisko. Očarao ih je viktorijanskom arhitekturom, mnogobrojnim muzejima i galerijama posvećenim najboljoj klasičnoj i savremenoj umetnosti. Uživale su u šetnjama po gradu, po brdovitim i strmim ulicama, prepunim uličnih svirača, izvođača i pamtomimičara.

Sa nakupljenim suzama u uglovima očiju i gorkim osmehom, sipala je sebi čašu martinija, promešala ga sa maslinom nadajući se da će onog momenta kada se zamuti sadržaj čaše u njoj videti ono što je želela. Podižući je u vazduh prošaputala je „Ovo je za tebe“!

Srbija, Privatna bolnica, 2015. godina

Kako se osećaš danas? Je l’ ti bolje?

-Pa gde ste Vi do sad? Već sam mislio da ste zaboravili svog omiljenog pacijenta.

(nasmejao se, pridigao se u krevetu, uhvatio je za ruku, namignuo joj i zahvalio se što je i danas došla)

-Tebe je teško zaboraviti Igore. Takvo si zanovetalo, da je to prosto nemoguće.

(nasmejala se, brzim pogledom prešla preko kartona za pacijente, nešto došapnula sestri do nje)

-Vidiš Tijana, kako me doktorka hvali. Ne brinite doktorka, Tijana vodi računa o meni kao da sam ovde jedini pacijent.

(pogledao je Tijanu, i osmehnuo se)

Ostali delovi ove priče: II, III, IV, V, VI, VII, VIIIIX, X, XI, XII, Kraj

 

Kap Mastila

Advertisements

20 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s