Žeđ Drugog Života – Kraj

Ako niste pročitali prethodne delove ili ako ste neki propustili:

I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X, XI, XII

Zaovinsko jezero – 2020.godina

Nakon njenog emotivnog izliva pokraj jezera, Tea i Majk su seli u lokalni kafić.

– Ljubavi možda je sve ovo previše za tebe… Možda je bolje da nismo pošli. (sklonio joj je pramen kose koji joj je ispao iz punđe i otkrio dva zastakljena prozora na kojima su se još uvek videli tragovi suza, poput kapljica koje su se zadržale posle kiše) 

Dodirnula je njegovu ruku i pogledala ga baš onako kako ga je gledala svakog dana od onog njihovog izlaska u bioskop, očima punim ljubavi.

– Tijana je spomenula da je ovde došao. Moram da saznam zašto baš ovde. Moram da ga pronađem. Znam da me razumeš. 

– Ali ljubavi prošlo je toliko godina, zašto misliš da je i dalje ovde? Možda je otišao u neku drugu ustanovu, možda je čak otišao u inostranstvo da se leči? 

– Možda. Ali ako i jeste otišao i to moramo da ispitamo. Gde, kada, kako? 

Majk je ispijao gutljaje espresa i posmatrao ju je. Zaljubio se u taj njen avanturistički duh, u tu njenu snagu uokvirenu nežnošću i dobrotom. Gubio se u mislima o njoj. I posle nekoliko godina, posle zajedničkog života, nije ga ostavljala ravnodušnim.

***

– Sandra daj jedan kao i obično. 

– Stiže Brane. Kako si mi ti danas?

– Pa da znaš čim vidim tvoje medene i rumene obraze, odmah sam bolje. 

– Ma bež’ tamo ti stari laskavče. (odmahnula je rukom i odgegala svoju pozamašnu pozadinu i bucmaste obraze do kuhinje) 

Branimir je neko vreme posmatrao njene bokove koji se njišu, a onda mu je pogled odlutao do susednog stola gde je video devojku koju je pre nekoliko sati zatekao uplakanu pored jezera. Sedela je s nekim muškarcem.

Sandra se ubrzo vratila, spuštajući šoljicu na sto. Branimir je to vešto koristio da nastavi ono što je započeo:

– Znaš ti šta bih ja više voleo. Namignuo joj je.

– Ma idi beži tamo. 

– Ovi tamo što sede su neki novi, jel tako? 

– Kako ti odmah zapaziš te stvari. Jesu. Došli su da traže nekog Nikolu ili Igora Grujića. Ne znam tačno, mislim da traže obojicu. 

Branimir je upitno pogledao, a u glavi su mu poput bubnjeva odzvanjale njene reči – Nikola-Igor Grujić. Zagrcnuo se, posle toga krenuo da kašlje i da maše rukom pokazujući na vodu. Sandra se začudilia i otrčala po čašu vode, koju je Branimir svojim drhtavim, slabim i već ostarelim rukama ispio u jednom gutljaju.

– Šta ti bi Brane? Jesi li dobro? 

– Dolazeći do daha rekao joj je da je sve u redu, brzo je srknuo kafu i otišao do stola ljudi koji su se raspitivali o Nikoli Grujiću. 

– Ja se izvinjavam što vas ometam, ali čuo sam da se raspitujete za Nikolu Grujića ako se ne varam. Dozvoljavate (gestom je stavio do znanja da želi da im se pridruži) 

Tea je poskočila sa stolice i oduševljeno ponavljala naravno, naravno, izvolite.

PAR MESECI RANIJE…

San Francisko

Njene teške suze su se kotrljale niz lice. Sa sobom su nosile teret uspomena koje su se slivale niz obod čaše od martinija. U prostranom, luksuznom stanu, uz tinjanje noćne lampice, dim cigarete, pomešani miris znoja i suza, Anđela je provodila još jedno, u poslednje vreme već uobičajeno veče.

Dejvid se ponovo zadržao sa klijentima. To je već postalo učestalo.

Umrljana čaša s karminom je samo dozivala i mamila. Nije imala ni snage, a ni volje da joj se odupre. Ostaci nagriženih maslina su se motali oko njenih stopala. S vremena na vreme bi neku i zapazila i počela da je pomera nožnim prstima i poigrava se s njom.

– Svi ste vi isti. Bedne kukavice! Treba vas ugaziti kao i ova sranja po podu. Niko mu nije ni sličan. Niko!

– Oprosti mi! Bože oprosti mi! Kako sam te samo volela…

– Da me samo vidiš sada. Pogledaj šta je od mene ostalo.. Pogledaj. Sve mi se vratilo. Kao što sam ja tebe napustila, tako su i mene sada svi napustili. Mrzi me. Ona me mrzi!

Neko je pozvonio na vrata. Doteturala se do hodnika, vičući i psujući. Upalila je svetlo, otvorila je vrata, zaslepela ju je svetlost. Da se odbrani od nje stavila je desnu ruku preko lica i tada je izgubila ravnotežu i pala.

– Mama pazi! Zašto to sebi radiš? 

Pomogla joj je da ustane.

– O ma nije to ništa, pridruži nam se. Baš pričam tvom ocu kako mi se sve što sam mu uradila vratilo. 

Očekujući Dejvida Tea je ušla u salon, ali ju je dočekao samo ustajali miris alkohola, mrak i tišina. Nije bilo nikoga. Zbunjeno je pogledala u Anđelu i krenula je da joj kaže da tamo nema nikog i da je najbolje da legne, ali ona je odbijala.

– Draga moja Tea, da li sam ti nekada pričala kako sam upoznala tvog oca? 

– Da, mama. Znam kako ste se ti i Dejv upoznali. Pričala si mi o tome više puta. 

– Ma ne tog dosadnjakovića. Ne pričam o toj bednoj farsi. Pričam o njemu. Tvom ocu. 

Tea ju je zbunjeno pogledala. Od onog dana kada je zatekla onog čudnog čoveka u stanu znala je da joj nešto prećutkuje. Odlučila je da joj dozvoli da priča šta god je htela dok je bila u tom stanju. Možda je to i jedini način da sazna šta je to krila od nje.

– Znaš prezime Grujić, to je bilo sasvim dovoljno od podataka. Svi su znali za čuvenog matorca Grujića. Ma bilo je prelako. Sin nezainteresovan ili previše glup za porodični posao. Laka meta. Lepi je uvek znao da ih probere. Kada sam došla u firmu, vidim tog nesnađenog, mladog, simpatičnog mladića. Nije mi trebalo mnogo da vidim da će Vesna sekretarica odraditi posao.

Tea je pažljivo slušala. Gledala je kako sebi dosipa još pića. Nije razumela ni reč od izgovorenog, ali puštala je, puštala ju je da joj se izjada. Koliko god da su se udaljile, znala je da joj je to potrebno. Malo je nerazumljivo pričala, ali je vremenom Tei sve bilo jasnije …

– Meta ko meta. Sve je trebalo da teče po planu. Učila sam glupe stvari vezane za restorane, punila sam mu glavu samopouzdanjem. Sve je trebalo da bude tako lako. Lepi ga je dobro istražio. 

– Mama nisam sigurna… 

– Ne prekidaj me balavice! O tvom ocu ti pričam. Sram te bilo! 

Tea ju je pogledala. Od one dame iz visokog društva, od one zavodnice za kojom su svi uzdisali, sada je ostalo ovo – raščupana, zapuštena, namučena tajnama, ogorčena i činilo joj se neverovatno ostarela žena. Žalila ju je.

– Gde sam ono stala. A da, onda je sve u meni titralo, onda sam jedva čekala da pričam sa njim, onda je polako skidao moje maske. Ljuštio me je deo po deo i skidao s mene Vesnu, dok nije ostala Anđela. Nisam ni bila svesna kada sam mu dozvolila da to uradi od mene. Kada, kako? 

– Mama ništa te ne razumem? 

– Kako sam se zaljubila, kako sam ga samo zavolela. Ali on je voleo Vesnu. On nije smeo da sazna za Anđelu. Nije smeo. 

– Mama koja Vesna? O kome mi pričaš? 

– Majka ti je kukavica! Majka ti je kurva! Znaš li to nesrećo? 

– Mama? 

Anđela se okrenula praznoj fotelji i sa suzama u očima rekla:

– Oprosti mi Nikola. Oprosti mi!!! Jauknula je i nastavila

– Nisam znala da sam trudna dok nisam ovde došla. Nisam imala hrabrosti da ti kažem. Nisam imala hrabrosti da se vratim. Mislila sam da mi nikada ne bi oprostio. Tako sam i završila sa ovim jadnikom. Morala sam da joj priuštim oca, kakvog takvog. Oprosti mi!! 

Tea ju je posmatrala i slušala. Njen očaj koji je izbijao iz njenog pogleda, njene izgovorene reči koje su joj se urezale. Sve je bilo pomešano, slabo razumljivo, ali u jedno je bila sigurna – Dejvid nije njen otac.

To veče je ostala sa mamom. U svojoj glavi je slagala kockice od svega što je čula. Sutradan kada bude pri sebi i kada se otrezni nadmudriće je i reći će joj da joj je sve otkrila.

Da, tako je najbolje, razmišljala je u sebi. Tako ću saznati još.

Srbija, privatna bolnica

Tea je prišla šalteru i nagnula se da postavi pitanje.

– Dobar dan. Molim vas, tražim sestru Tijanu Aleksić. Da li možda danas radi?

– Mislite doktorku Tijanu?

– Da, ovaj. Moguće je.

Sestra je posmatrala ovu devojku koja nije sigurna ni koga traži, ali je primetila po naglasku da nije iz Srbije.

– Doktorka je trenutno s pacijentom, u sobi 14. Potražite je tamo.

– Hvala.

Sedela je ispred ordinacije i razmišljala je o prethodnih mesec dana. Ceo život joj se okrenuo naglavačke. Saznala je da joj je otac Nikola Grujić, čovek koji je bio miljama daleko od nje, koji je živeo u drugoj zemlji i nije ni znao da ima ćerku. Upoznala je svog dedu, koji joj je ispričao strašnu priču, strašnu prevaru i posledice te prevare. Sada je znala da joj je otac bolestan i da je bio u ovoj bolnici. Shvatila je da nikada nije poznavala svoju majku. Toliko mnogo saznanja, a opet toliko puno pitanja je ostalo neodgovoreno.

Pacijent je izašao iz ordinacije i Tea je pokucala.

– Jel slobodno?

– Izvolite.

– Dobar dan, ja sam Tea Marić. Verujem da je moj otac Nikola Grujić bio vaš pacijent. Mada možda ga vi poznajete kao Igora Grujića..

Tea je zajapurena, bez zadrške izgovarala već na pamet naučeni tekst po ko zna koji put.

Tijana ju je slušala i klimala glavom. U glavi su joj prolazile slike Igora, njegovog pogleda, namigivanja, njihovih razgovora. A onda joj je sinulo. Ona je njegova ćerka. Njena koštana srž možda može da ga sačuva od smrti koja mu diše za vrat, ako već nije prekasno.

Saslušale su jedna drugu. Tijana ju je upoznala sa pojedinostima očevog stanja, rekla joj je kako već dve godine ništa nije čula o njemu. Na kraju joj je dala dva pisma. Jedno u kojoj je sve priznao i drugo gde joj se, činilo joj se, po poslednji put oprostio od nje i otkrio joj gde je i zašto otišao.

Tea se zahvalila i uputila ka Zaovinskom jezeru…

***

Branimir je pružio ruku i predstavio se. Iz dedine priče znala je ko je. Da li je slučajnost što je baš on bio prva osoba koju je srela kada su ovde stigli, što ga je videla pored jezera?

Istog trenutka je počela da mu priča šta je sve doživela i saznala. Skoro u jednom dahu. Sva njena saznanja, strahovanja i pitanja su se sjurila pravo ka njemu.

Posmatrao ju je. Malo ga je podsetila na Nikolu. Imala je onu njegovu iskru, onu njegovu naivnu dobrotu. Prešao je rukom preko svojih bora, stidljivo, da ne primeti, svojim palcom je obrisao je suzu koja je navirala i promrljao – nije bilo suđeno.

– Drago moje dete. Ne znam kako da ti kažem ovo. Nikola… Nikola više nije sa nama. 

Tei su suze samo krenule niz lice, puzale su po njenim borama od osmeha.

– Stigla sam prekasno! (Majk ju je zagrlio) 

– Dete moje. Nemoj sebe da kriviš. Nikola me je napustio pre dve godine. Niko ništa nije mogao da uradi. (Pružio joj je ruku, koju je grčevito stisla) 

– Ali ne. Zašto? On to nije zaslužio. Posle svega…mogla sam da ga spasim…gušila se u svojim suzama i jecajima… 

San Francisko 2022. godina

– Ajmo društvo jesmo sve poneli, trebalo bi da krenemo. Mnogo ste spori. 

– Mama gde si rekla da idemo? 

– Majk vam je već pričao. Idemo u Srbiju. Želim da vam pokažem gde je živeo moj otac, vaš deda. Želim da vam pokažem jedno divno jezero gde imamo vikendicu i da vas upoznam sa čika Branom, dopašće vam se. 

– Mama vidiš kako je Tijana zaboravna. Ja se secam. Jedva čekam. (namignuo joj je) 

– Svega se ti sećaš mali brbljivče. Ajde pomozi mi oko ovog cveća za vašu baku.

Tea je zagrlila Majka koji se trudio da zadrži cveće i kese u rukama od snage njenog zagrljaja, primakla se k njemu i došapnula mu:

– Kako si znao da želim da svratim da joj kažem da idem ponovo u zemlju u kojoj je rođena ta njena nesuđena ljubav, ljubav koju je izgubila zbog straha?

– Verujem da bi volela to. Sigurna sam da te posmatra odozgo i da će biti sa nama na ovom putovanju.

– Volim te!

– Ahmm. Majk je promrmljao i poljubio ju je.

KRAJ

Kap Mastila

 

9 Comments Add yours

    1. Dadi каже:

      Odužilo se previše…Znaaam 😦 sledeću dužu priču (ako je bude) ću prvo napisati celu, pa tek onda izbacivati ovde. Hvala na čitanju😊

      Liked by 3 people

      1. epicfantasyweb каже:

        Nisam rekla da se odužilo, ne smeta 😊 piši kako želiš

        Liked by 1 person

  1. Hank Moody каже:

    Dadi, dokle god pišeš ovakve priče odugovlači koliko god želiš 🙂 Da si roman napisala, čitao bih ga s guštom. Sve i da ima tri toma od po 1000 stranica. Prelijepo 🙂

    Liked by 1 person

    1. Dadi каже:

      Oduševio si me s tvojim komentarom 😊 Hvala ti od srca 😘

      Liked by 1 person

  2. Повратни пинг: Žeđ Drugog Života (XII) – Kap Mastila

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s