Žeđ Drugog Života (XII)

San Francisko 2007. godina

Spustila se neka opora vrućina. Vazduh je delovao teži nego obično. Svi su se obradovali kada su večernji sati barem malo rashladili taj sparni dan. Kao i obično cela ekipa je bila na okupu u zajedničkoj prostoriji. Tomi je odjednom iz čista mira skočio sa sofe i rekao.

– Ne znam za vas, ali mene izluđuje ovo isprazno sedenje u domu, hajde da odemo negde, hajde da radimo nešto. Poludećemo ovde.

Svi su se složili s tim.

Maja je krenula da „pecka“ Tomija,  kako se niko toga sem njega ne bi dosetio i da ga podseća na to kako je ona uvek ta koja predlaže nešto, ali da ostale mrzi ili nisu raspoloženi. Krenula je da nabraja šta je sve predlagala i kada, ali ju je u njenom nabrajanju prekinuo Majk.

– Nismo dugo bili u bioskopu. 

U pravu si. Znam da se daje film „Čovek po imenu Uve“, možemo to da gledamo ako hoćete. (dodala je Tea) 

Nije valjda neki ljubić? (podrugljivo je upitao Tomi) 

Nije. Knjiga je odlična. Mora da je i film dobar. Jedino Majk ne znam da li će tebi smetati da gledamo film sa titlovima. Znaš, švedski je film. Znam da ne voliš kada ti slova igraju pred očima kako ti kažeš, ali kažu da je stvarno dobar. (Posle ovoga Tea ga je malo gurnula laktom u grudni koš i slabašno se osmehnula) 

Majk ju je pogledao i uhvatio je sebe u zaleđenom momentu kako joj drži ruku u bioskopskoj sali i kako u nekom momentu…

Hej ćutljivi. Zemlja zove Majka. Čuješ li nas. (Maja je vikala mašući rukama ispred njegovih očiju) 

Majk se trgao iz svojih misli i rekao – Idemo.

 

Kada su ušli u salu, igrom slučaja se desilo da su im razdvojili karte. Devojka kod koje su rezervisali sedišta ih je podelila na po dva sedišta u razmaku od 10 brojeva. Tako su se našli kao dva odvojena para na dva različita kraja bioskopske sale. Sala je bila puna i neko izvrdavanje od predviđenih mesta nije bilo moguće. Naravno na jednu stranu su sela dva brbljivca koja su čitav put do bioskopa proveli u raspravi o predrasudama da žene vole samo romantične filmove i Tea i Majk na drugu stranu.

I Majk i Tea su gutali pljuvačku, brisali znojave dlanove o svoju odeću i jedva progovorili par reči. Svetla su se prigušila, neki iz prvih redova su već krenuli da šuškaju sa kesicama i kokicama, kao da su samo to čekali, a neki su krenuli da komentarišu reklame malo glasnije. Videli su Maju i Tomija kako im mašu sa upaljenim svetlima na telefonu, sve dok hostesa nije prišla i zamolila ih da to više ne rade. Iako su sedeli jedno do drugog pažljivo su izbegavali momente dodirivanja njihovih ruku na noslonima za ruke pored sedišta. Kao da do sada nikada nisu sedeli jedno pored drugog.

Reklame su se skoro završile, u sali je jedina svetlost dopirala sa platna. I on i ona su nekako sa tim mrakom počeli postepeno da opuštaju napeta ramena, i nervozno cupkanje ispod stolice je postajalo sve ređe i ređe. Kako je film odmicao, tako su se povremeno pogledali i osmehnuli jedno drugome. Majk je znao, ili sada ili nikada. Ovo je prava i jedinstvena prilika, sami su, u polumraku. Kada, ako ne sada?

Stavio je svoju ruku preko njene, a potom je kažiprstom napravio nežni pokret do njenog zgloba. Ona se okrenula i gledali su se oči u oči. Svetlost platna je nestala. Videli su samo jedno drugo. Tako jasno. On joj je jednostavnim pokretom ruke sklonio kosu sa jedne strane i prebacio je celu na drugu stranu. Onda joj se približio i upio slatkoću njenog parfema i kože, šapnuo joj je:

Divno mirišeš. Drago mi je što se desila ova zbrka sa kartama.

Ona je zadrhtala, tako joj je prijao njegov duboki glas na njenom vratu i ove reči koje joj je izgovorio. Približila je svoje usne njegovom vratu i uzvratila mu šapatom:

I meni je.

Malo se udaljio, prodorno je pogledao i osmehnuo se. Približio se njenim usnama, ali je nije odmah poljubio, već se razigrano kretao usnama u blizini njenih, tek ovlaš dodirujući ih povremeno i puštajući da im se dah pomeša. A onda više nije mogao da obuzda želju za njima i spustio je svoje usne na njene, koje su se blago otvorile i uzvratile tu želju. Ljubili su se nežno i senzualno, a zatim sa sve većom željom i strastvenije.

Ispitivali su jedno drugo, dodirujući se po vratu, rukama, obrazima, usnama. Kao da su se tek tada zaista videli, tek tada jedno drugo osetili. Istraživali su jedno drugo pažljivo u ritmu sa otkucajima koji su se stapali i ubrzavali. Onda je spustio ruku na njeno koleno i polako počeo da klizi prstima po njenim butinama. Ona je spustila ruku na njegovu i zaustavila ga znajući šta sledi i šapnula mu:

Film traje još 40-ak minuta. Idemo. (nasmejala se i namignula mu) 

On je uzvratio osmeh, pomerio je ruku ka sebi, spustio pogled i rekao:

Daj mi minut i idemo. 

Nasmejala se.

***

Lepi je posle one scene u Anđelinom stanu napustio San Francisko i vratio se u Srbiju. Sa njom se nije ni oprostio. Samo je jednostavno precrtao, baš kao što je ona precrtavala sve svoje žrtve čije bogatstvo bi proždirala i nastavljala dalje.

Znala je, posle one kobne noći kada joj je Lepi okrznuo deo maske, odnos između nje i Tee nikada više neće biti isti. Izgubila je svoju mezimicu. Prošlost ju je sustigla, a neki prošli život je zgazio i razmazao kao mrlju.

Nije joj bilo čak više ni stalo do pretvaranja i izigravanja savršene porodice. Dejvidu je često pravila scene i ponižavala ga je u javnosti.

Nije prošlo mnogo, kako je jedino za šta je znala postala čaša alkohola u njenoj ruci. Jedno povremeno piće se pretvorilo u jutarnje piće da pregura dan, pa zatim u popodnevno kada uspomene kreću da izviru, a onda u večernje da što pre utone u svet snova.

Kao što je u Teinim očima Dejvid bio otac sa koferom pored nogu, tako je Anđela postala majka sa čašom u ruci, hrapavim glasom, nesuvislim rečenicama i grubim tonom.

Srbija, Zaovinsko jezero, 2018. godina

Iz kreveta je posmatrao svog dragog Branimira. Šta bi on bez njega sve ove godine. Toliko ga je voleo da je napustio svoj dugogodišnji posao i njegovog oca kome je bio desna ruka, samo da bi se brinuo za njega. Ne samo da je napustio posao, promenio je mesto stanovanja i posvetio je svoj život njemu.

Bože posvetio je svoj život ovoj ljušturi od čoveka..(mislio je u sebi). Ne vidim razlog za to. Stvarno ga ne vidim. Čime sam Bože zaslužio ovu dobrotu? Nakon toga ga je uhvatio napad kašlja koji mu se u poslednjih par meseci sve češće dešavao.

Dobar dan. Ovde Branimir. Jel imate nekih novosti? Da, predstavljala se kao Vesna Marić. Da li ste je pronašli?

Na žalost još uvek tragamo gospodine. Za sada nema uspeha. 

Dobro. Javite mi čim bude bilo kakvih novosti. 

Završio je razgovor i pogledao u Nikolu. Kakva tužna sudbina, samo zato što pre nje nije znao za zlo. Samo zato što mu je zlo bila nepoznanica (pomislio je u sebi). Niko ne zaslužuje da umire sam. Naročito ne čovek sa kim se sudbina tako surovo poigrala. 

Nikola daj da ti pomognem.

Ne treba, hvala ti . Prošlo je.

Dolazio je do daha posle naprezanja od silnog kašlja.

Već sam ti rekao. Ne zovi me tako. Igor. Igor! Pokušaj da zapamtiš to! Ne želim da skončam kao naivni, glupi, prevareni Nikola. Zovi me Igor. 

Poslednji deo priče – KRAJ Žeđ Drugog Života XIII

Kap Mastila

Prethodni delovi priče ⇒ I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X, XI

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s