Zarobljeni u mehuru

ΟºοZarobljeni u mehuru

Tmurno je i vetrovito. Prozor je odškrinut, a teške, ishabane roletne udaraju o zidove oronule fasade, praveći neobičan mozaik od njegovih preostalih delova. Samo dašak vazduha dopire do ustajalog, prašnjavog i zagušljivog stana u jednoj zgradi, u blizini gradskog centra.

Tu, sa podignutim nogama na stočiću, zagledan u jednu tačku, pogleda odlutalog u daljine, sedi Igor, od briga osedeli, namučeni, četrdesetogodišnji čovek.

Svetlost niske noćne lampice mu se poigrava s umom, stvarajući raznolike obrise i senke iz prošlosti na zidu. Ovaj položaj u kom se nalazi, nastavlja da mu uništava već oslabljenu kičmu. Sofa je puna žica koje samo što se ne probiju iz unutrašnjosti, dok je dušek odavno postao flis papir koji je izgubio svoju svrhu.

On sedi, ne pomera se, već samo s vremena na vreme načini, za njega veliki napor, i pomeri šiške koje mu zaklanjaju pogled, koje mu zaklanjaju tu imaginarnu tačku. Pridržava se nje kao da mu je ona slamka spasa. Još uvek je nije pustio. A kako bi je i pustio, ko bi se odrekao svog života. Zvoni telefon. Podiže slušalicu.

-Halo.

-Halo, ko je to?

-Halo, ima li koga?

-Mene ste našli da zamajavate!

Spušta slušalicu, ogorčen što se neko usudio da mu pokvari najlepše misli. Ovo ga je na trenutak ponovo učinilo svesnim gde se nalazi. Trenutak, ali trenutak brzo proleti.. Zatvara oči, ispušta uzdah iz grudi i odlazi…

Upravo je ušao u stan i osetio miris omiljenog kolača. Šunja se iza njenih leđa, spušta ruke i obuhvata je oko struka, ljubi je u vrat i laganim pokretom sklanja plavi pramen kose koji mu je zagolicao nozdrve. Nedugo zatim, prikaza radosti uleće u kuhinju „Tata, tata moram da ti ispričam šta je bilo danas u školi!“. Sedaju za sto, vode duge besciljne razgovore, o svakodnevnim stvarima, o onim najbitnijim stvarima.

Dok on tako zagledan razmišlja i vraća sećanja, smenjuju se dan i noć, sunce i mesec. Sve i dalje nastavlja svojim tokom. Samo u njegovom stančiću vreme stoji. Po kuhinjskim komodama su nakupljeni grumeni prašine s kojima se vetar poigrava pomerajući ih na sve strane. Razni insekti i druge štetočine su se odomaćile u blizini ostataka brze hrane koji su rasuti po trpezarijskom stolu. Sudovi su nagomilani, nije prilazio kuhinji nekoliko dana.

Ušuškan u ta sećanja, polako tone u san. Svestan je da od sutra mora više da se potrudi. Sam sebe bodri, da će biti bolje. Da mora biti bolje.

***

Osvanuo je novi dan. Odlučio je da se malo dovede u red, obrijao se, obukao čistu garderobu. Potrudio se da opere sudove, da pospremi sobu, zameni sijalicu u kuhinji.

Biće bolje. Odlučio je da mora biti bolje. Kažu da vreme leči sve rane, pa će i njegove. Jednog dana…ponavljao je sebi ovo iz godine u godinu, u istom periodu.

hourglass

Spakovao je sećanja još dublje, pogurao ih je još više u sebe. Jedva je zatvorio odškrinuta vrata, koja su mu služila za beg od stvarnosti. Svestan da ih ne sme pustiti, makar do sledeće godišnjice. Da, učiniće to. Ponovo sam sebe bodri…

Neko kuca na vrata. Igor gleda kroz špijunku na vratima, vidi mlađu, lepuškastu doteranu ženu koja namešta kolačiće na tacni i gladi kosu…ispušta uzdah i otvara vrata:

-Igore tako mi je drago da sam te zatekla kući, bila mi je Olja u gostima, spremila sam njeno omiljeno jelo, ledene kocke;  Naravno kao i uvek, još uvek nisam naučila pravu meru pa mi je ostalo još dosta. 

(završava izlaganje, osmehne se i nesvesno porumeni)

– Znaš da sam uvek raspoložen za tvoje poslastice Ivo. Vidim da me nisi zaboravila. Uđi molim te.

(poljubi je u obraz, osmehne se)

Jedna je od retkih ljudi s kojom dok priča ne gleda na sat, ne pazi na svaku izgovorenu reč i s kojom iz minute u minutu izvire mnoštvo najrazličitijih tema za razgovor. Dele ljubav prema knjigama i često se upuštaju u razne diskusije o zapletima u njima, psihologiji likova i odnosima likova.

– Da li si pročitao „Kradljivicu knjiga“? Markus Zusak je majstor zar ne? Jesi video kako je na neobičan način dočarao Nacističku Nemačku, a da ne pričam o međuljudskim odnosima u ulici Himel.

-Naravno da jesam, ali za sledeći put bi mogli da odaberemo neku veseliju. Sama činjenica da „Smrt“ priča priču je pomalo morbidna zar ne?

-Da, ali moraš priznati da je napisana standardno, to ne bi bilo to. Ne bi ostavilo tako jak utisak i tako gorak ukus pri čitanju.

– Slažem se. Kao i uvek, ti si u pravu. Kad već pričamo o neobičnostima u knjizi, veliki utisak na mene je ostavila i priča ispisana rukom onog momka što se skrivao u njihovom podrumu…

Oni su tako razmenjivali utiske bez prestanka..njihova priča je mogla da se nastavi u nedogled. Slušao ju je tako dok izlaže razloge zbog kojih joj se delo dopalo i posmatrao  njenu gestikulaciju tela.

Primećivao je da je ona lepa i negovana žena u srednjim godinama, tamnije puti, izražene kockaste vilice, bademastih očiju i bujnih grudi, koju bi svaki drugi muškarac poželeo. Ali on tome nikada nije pridavao važnost. Uživao je u njenom vedrom i pozitivnom duhu i lepoti koju je unosila u njegov usamljenički život.

Veče se približavalo munjevitom brzinom. Posle razmene utisaka o knjizi i po kojeg trača iz komšiluka, Iva je otišla. Voleo je njeno društvo. Ipak, posle svakog njenog odlaska se osećao još usamljeniji i ogorčeniji na svoju sudbinu.

Primaklo se kao lopov, prišunjalo kad se najmanje nadao. Još jedno sećanje…Uskaču jedni drugima u reč i prepiru se ko će prvi da podeli svoj dan sa ostalim ukućanima. Začikuju se. Njihov smeh odzvanja po čitavom stanu…Tišina je odzvanjala, a misli iza odškrinutih vrata su počele da se migolje, da se množe i mile. Nije mogao to sebi da dozvoli. Dovršio je flašu vina koju su njih dvoje započeli, malo je vršljao po internetu i naposletku zaspao.

***

Iva se vratila u svoj stan. Vidno rumenih obraza, od crvenog vina koje su pijuckali uz njene ukusne ledene kocke. Na njenom licu se već mogla videti radost iščekivanja sledećeg susreta. Ispružila se na krevet, i laganim pokretima prešla rukom, preko praznog jastuka na drugoj strani kreveta. Na telefonu joj je stigla poruka:

Ej mi smo kod Tamare, skupilo se dosta ljudi. Nisi valjda zaboravila na njenu izložbu? Gde si do sad? Ovde je onaj dečko o kome sam ti pričala..požuri!

Gledala je dugo u slova na ekranu, razmišljala se da li da krene…i pomislila kako joj po ko zna koji put, drugarica nabacuje nekog novog super dečka za nju. Nije imala želju za novim poznanstvom. Ispraznim, dosadnim razgovorima tipa- Ko si? Odakle si? Koliko godina imaš? Već je unapred bila spremna za promašaj.

Uhh..previše sam ja matora za ovakve stvari..a nemam ni želju…ali Tamaru moram ispoštovati.

Spremila se i krenula ka izlazu. Na komodi kod vrata, krajičkom oka je videla „Kradljivicu knjiga“ i odjednom u sebi izgovorila – Pomalo morbidna, zar ne? Odmah iza te pomisli, nacrtao joj se osmeh na usnama. Ta izjava nije bila ni duhovita, ni preterano pametna, ali način na koji ju je izgovorio, taj pokret rukom koji je napravio kada je o tome govorio. Kako može da pomisli da baš večeras može da upozna nekoga ko će joj toliko zaokupirati misli kao on. Kako?

b2ap3_large_goodbye

Kada se doselio u zgradu, samo je htela da mu pokaže znak gostoprimstva. Ostali su joj kolači koje je dobila od sestre, pa je odlučila da ih podeli sa novom pridošlicom u zgradi. Nije ni sanjala da će joj svi naredni kratki susreti od tada pričinjavati usplahirenost, nervozu i osmeh na usnama.

Njegov osmejak i njegova neizmerna zahvalnost bili su joj i više nego dovoljan podsticaj za razvijanje dubljeg kontakta. Počela je čak i da posećuje kurs kuvanja i razne internet stranice u kojima je pronalazila nove recepte. Iz te potrebe da nastavi svoju naviku, da ga svaki put sve više očara, potpuno neplanirano i neočekivano je stekla novo interesovanje. Vremenom joj je to prešlo u naviku, a kasnije i u njihovu malu tradiciju.

S godinama je naučila da se Igor u određenom periodu ne ometa. Da tada samuje. Niko ne zna zašto. Svi su se tome čudili. Tim danima joj je najviše nedostajao. Ali poštovala je njegovu samoću. Uglavnom je bila suzdržana po pitanju razvijanja nekog dubljeg i intimnijeg odnosa. Smatrala je da on još uvek nije spreman za to.

U njemu je videla čoveka kome se na licu u svakoj njegovoj bori ocrtavao svaki trag života. Sede vlasi joj nisu smetale, već naprotiv, predstavljale su dozu zrelosti i ozbiljnosti koja ju je privlačila. Njegovo društvo, topla zrela i smislena reč, izmamljeni osmeh i nežni pogled su joj ulepšavali dane.

Bila je spremna na čekanje, a i na to da možda nikad neće ni dočekati dan kada će joj se njeni dragi komšija poveriti, olakšati svoju dušu i skinuti sa sebe bar delić tereta koji ga je vidno tištio. Strpljivo je iz dana u dan iščekivala kada će joj pružiti šansu, kada će je pogledati onako kako je priželjkivala.

Bila je svesna da su ih drugi ogovarali i da se pričalo o njima sve i svašta, ali je znala da te priče nisu bile vredne toga da izgubi društvo tog čoveka. Nije odgovarala na njihove doskočice. Oni se te teme nikada nisu doticali, a ona kao i on nikad nije pokazala šta o tome misli i nije mu stavljala do znanja da je za njih uopšte i čula.

***

Tako bivstvuju ove dve duše. Svaka je zarobljena u svom mehuru. Jedna u mehuru sećanja i prošlosti, a druga u mehuru iščekivanja i besciljnog nadanja. Toliko su slepi od očiju i toliko zaslepljeni svojim željama. Nisu u stanju da vide da su sami sebi prepreke za sreću.

Koliko samo ima takvih ljudi…Možda ste baš Vi, jedan od njih..da, Vi koji ovo čitate. Vaše prepreke se možda razlikuju od ovih, a možda imaju i sličnosti sa njima. Koliko samo puta ste poželeli da se vratite u prošlost i da uradite stvari drugačije?

Kap Mastila

2 Comments Add yours

  1. ericbacchus каже:

    Svaka čast, divan post 🙂

    Свиђа ми се

    1. Dadi каже:

      Hvala najlepše 🙂

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s