Žeđ Drugog Života (XI) 

San Francisko – 2006. godina

​Tea i Majk su ušli lagano kao u svoju kuću, misleći da je Anđela još uvek na poslu. Još uvek su se kikotali zbog izgleda ona dva lika iz obezbeđenja. Naročito su im bili gadni i neprihvatljivi tamno žuti iskeženi zubi.

– Čoveče, da li je taj lik čuo za pastu za zube.. 

Nastavili su da ga ogovaraju dok su ulazili, a Anđela se samo nakašljala i povisila svoj ton:

– Khm, khm mislim da je red da kada negde dođete barem da se javite domaćici kuće. 

– Mama pa ti si kući. (pohrlila joj je u zagrljaj) 

– Izvini. Mislili smo da nikoga nema. Htela sam da te iznenadim kada se vratiš sa posla. 

Anđela je još malo jače nego ikada pre uzvratila zagrljaj svojoj mezimici, kao da je znala šta sledi.

– Danas sam ipak odlučila da mogu pregurati dan bez mene. 

Ubrzo se dosetila da Lepi samo što im se nije pridružio i gotovo momentalno je u svojoj glavi izmislila laž koja je prihvatljiva, moguća i kvalitetna. Bila je dobra u tome.

– Vidim povela si i nekoga da ga upoznam. Bio je i red da upoznam najnovijeg dečka. Drago mi je, Anđela. 

Pružila je negovanu izmanikiranu ruku poput neke kraljice koja se pozdravlja sa svojim podanicima. Naravno taj drski stav bio je propraćen njenim blistavo belim umerenim osmehom, pa nije delovao tako.

Majk je na trenutak poželeo da to bude istina i nesvesno je porumeneo i zagrcnuo se kada je izgovarao:

– Tein drug, Majkl, drago mi je. 

– Ooo zadovoljstvo je moje Majk. Tea te je spominjala već ranije. Izvini. Pomislila sam. Majka može da se nada, zar ne. 

I Majk i Tea su izgledali kao da su nešto loše pojeli.

Iznenada se pojavio Lepi.

– Učinilo mi se da čujem neke glasove. Ko nam je to došao u goste draga? 

Anđela je brže bolje nadenula svojoj laži ime i objašnjenje za njihov tako prisan odnos.

– Branko, nepopravljiv si. Šta će deca pomisliti. Dušo, ovo je moj stari dobri prijatelj iz Srbije. Došao mi je u posetu.  

Lepog je zaintrigirala nova igra. Bio je fasciniran. U momentu sa par laganih rečenica ga je podsetila na umeće svog laganja. Odlučio je da je prati.

– Branko, drago mi je. A ova mlada dama mora da je neka bliska komšinica? (upitno je podigao jednu obrvu i  namreškao nozdrve) 

– Ja sam Tea, Anđelina ćerka. Drago mi je. Ja sam verovatno bila u stomaku kada ste se vi družili. Ovo je moj drug Majk. 

Majk je pružuo ruku i samo nemo klimnuo glavom.

– Ćerka. Tako znači. Drago mi je. Okrenuo se prema Anđeli:

– Nisam znao da imaš ćerku draga. Ovo je pravo iznenađenje. 

Iz njegovih očiju buktao je bes dok je to izgovarao. Konačno je saznao pravi razlog što ga je napustila, ili je barem tako mislio.

– Verovatno sam ti spomenula, ali si to smetnuo s uma (malo jače je stisnula zube pri izgovaranju poslednje reči, da mu stavi do znanja da ne odstupa od njene igre)

Lepi je to samo ignorisao. Bio je besan kao nikada do sad. Iz njegovih ušiju prosto se mogao videti dim koji je izlazio, a iz očiju plamen vatre koji je izbijao.

Svi su seli i počeli da razgovaraju o svakodnevnim stvarima, poput fakulteta, posla i slično, a onda je Lepi samo odjednom rekao:

– Onda Tea, kaži ti čika Branku kako si dozvolila majci da te odvoji od tvog oca? 

Anđela je spustila glavu i gledajući u pod samo krenula da smišlja novu laž na ovu iznenađujuću rečenicu. Tea je zbunjeno pogledala u Anđelu, pa onda u Majka a onda ponovo u Lepog.

– Bojim se da ne razumem o čemu pričate. Dejv se uskoro vraća. Otišao je samo na poslovni put. 

– Ah, pa ja ne mislim na tu maskotu. Mislim na tvog pravog oca. Onog u Srbiji, znaš? 

Anđela se umešala.

– Dušo ne obraćaj pažnju na njega. On je takav šaljivdžija. (Pogledom ga je prostrelila i nemo zapretila)

Ali njegov bes je bio prejak.

– Da, draga tvoja majka je u pravu. Zaista volim da se šalim. Ali vidiš, ovaj put sam ozbiljan. 

– Branko mislim da je vreme da ideš!

Anđela je viknula i krenula da ga povlači za ruku otvarajući mu ulazna vrata.

– Ali zašto. Sada je tek postalo zanimljivo. Da samo znaš mala kako ti je majka dobar lažov a još bolji prevarant.

Anđela je nekako uspela da ga izgura napolje i da zaključa vrata. On je još neko vreme ostao ispred vrata i vikao iz sveg glasa, ali do njih je dopirala samo po koja reč: Nikola, asistent, pare..

Anđela je staloženo sela kod Majka i Tee, izvinjavajući se za njegovo ponašanje kao da je to bio samo manji ispad. Kao da ovo što je on izgovorio u onih nekoliko rečenica neće promeniti njihov život zauvek. Nastavila je da ćaska sa njima zaobilazeći tu temu, a Tei je rekla da će o svemu tome pričati nekom drugom prilikom.

***

Ubrzo nakon ove neprijatne situacije Majk se vratio u dom, a Tea i Anđela su se upustile u žustru raspravu. Anđela se držala svog poricanja i izmislila je još svežiju laž, da je Branko, kako ga je nazvala, oduvek bio opsednut s njom i zaljubljen u nju još u Srbiji i da je zato ljut što Tea nije njegovo dete.

Tea je bila iznervirana, užasnuta saznanjem da njena majka ipak nije ono za šta se predstavljala. Njena laž jeste bila uverljiva i bilo je lako poverovati u nju, ali Tea je znala bolje.

Kako su meseci prolazili Tea i Anđela su se sve više udaljile jedna od druge, a ovo gnusno saznanje o nekom drugom životu je nastavilo da proganja Teu.

Majk joj je bio velika podrška. On je bio jedini koji je znao za to što se izdešavalo taj dan, jedini koji je bio uz nju. Maji i Tomiju nije želela da priča o svojoj sramoti, a ova još jedna tajna je nju i Majka još više zbližila.

Srbija, privatna bolnica – 2015. godina

Tijana je ušla u bolnicu, a Rada, njena dugogodišnja koleginica je zamolila da pre nego što ode kod Igora dođe do nje. Pomislila je da nešto nije u redu, da je priprema za neko loše saopštenje. Nestrpljivo je dohodala do nje brzim korakom i požurivala je, da joj konačno kaže o čemu se radi.

– Tićo polako, evo sedi malo da popričamo. (privukla je stolicu) Kako si ti? Imam osećaj da te skoro i ne viđam otkada nam je Igor pacijent. Kako idu stvari sa Lukom? 

– Daj Rado, ti me bar dobro poznaješ. Sigurno znaš da sam poludela za Igorom. Ne pamtim kada sam se toliko zaljubila. Toliko je pozitivan, duhovit, misteriozan. Ma čudi me da sve sestre nisu pale na njegov šarm. 

Rada se osmehnula, ali nekako gorko.

– A Luka? 

– Luka je prošlost. Nije u redu da dok sam sa njim razmišljam o drugom muškarcu. Ah, da znaš kakve samo misli mi se odvijaju u glavi kada sam u njegovoj blizini. Juče sam raskinula sa Lukom. Znaš, na našem poslednjem putovanju sam shvatila da je to to. Vreme je da svako pođe svojim putem. 

– Ah, volela bih da mi nisi to rekla. 

– Kako to misliš? Ne razumem te? 

– On je otišao. Igor je otišao!

– Molim? Ali njegova terapija? 

– Odustao je od svega. Došao je po njega stariji čovek koji ga je posećivao i otišli su, juče. 

– Koju adresu je ostavio kao kontakt? Kako je doktorka to dozvolila? Ništa mi nije jasno? 

Tijana ju je obasipala pitanjima.

– Nemam odgovore na tvoja pitanja Tićo. Ali možda ti ovo pismo, koje je za tebe ostavio, pruži neke. 

– Pismo? Za mene? 

– Da, izvoli. Ostaviću te sada. Ustala je, poljubila je u čelo i izašla iz prostorije. 

Tijana je krenula da čita:

Draga Tijana, 

Verujem da te je ova moja odluka iznenadila. Istina je ono što kažu. Otišao sam, ali neću ti reći gde, reći ću ti samo zašto.

Pre nego što nastavim, moram prvo da ti priznam sa kim si provodila dragoceno vreme i zašto smo počeli da pišemo onu priču. Divna, naivna i neiskvarena Tijana,  Igor ne postoji. Moja cela prošlost je laž, počev od moga imena. Ovo ti sada priznajem da ti bude lakše da zaboraviš ovog prevaranta, ovu masku koju sam stvorio, masku u koju sam vremenom zalutao, masku u koju si se na žalost, verujem, ti zaljubila. 

Sećaš se one naše priče, našeg potencijalnog scenarija.

Rekao sam ti da je to jedan drug doživeo. Lagao sam. Još jedna laž u nizu mnogih koje sam takvom prostodušnom biću kao što si ti servirao. Ne postoji nikakav drug. Sve što se desilo, sve što sam želeo sa tobom da podelim, doživeo sam na svojoj koži.

Verujem da se sada pitaš čemu tolike laži, dopusti mi da krenem od samog početka, od kada sam je upoznao…

Sećaš se one priče za devojku koja je volela kišu, znaš onu što sam ti rekao da je kada su se svi sakrili pod nastrešnicu, ona uživala u njoj raširenih ruku.

Tada si rekla istinu, koju sam porekao. Još jednom sam te sa takvom lakoćom slagao.

Sećaš li se šta si rekla? Podsetiću te, rekla si mi „Ovo sluti na zanimljivu priču“. Koliko si samo bila u pravu. Ta zanimljiva priča deluje mi danas kao priča iz nekog drugog života. 

Znaš, radio sam kod oca u firmi i bilo je vreme da preuzmem porodični posao. On ima poznati lanac restorana, čije ime nažalost nije Kodeks, kao što si ga ti nazvala, ali neka ostane tako, barem za potrebe mog objašnjenja. Kodeks je radio punom parom. Otac se samo širio, bio je nezaustavljiv. Njegova glad za statusom, bogatstvom i širenjem bila je ubitačna. Čim sam završio ekonomski fakultet krenulo je forsiranje da preuzmem porodični posao. O restoranima naravno ništa nisam znao, pa je Branimir, jedan dobri i strpljivi čovek, kojeg sam ti predstavio kao svog oca, bio uz mene od samog početka.

Upozorio sam te već na početku pisma da ni sam ne znam koliko sam te puta slagao…

Branimir jeste bio strpljiv i dobar prema meni, ali kako je bio i do danas ostao očeva desna ruka, nije mogao stalno da mi bude na raspolaganju. Odlučio je da mi unajmi ličnog asistenta – sekretaricu.

Zvala se Vesna. 

Ona je bila najdivnije stvorenje koje sam upoznao u svom životu, barem mi se tako činilo. Ne samo da je bila magično privlačna i lepa već je i zračila nekom neverovatnom inteligencijom. Kao što to obično biva, provodili smo mnoge dane i kasne večeri nerazdvojni. U početku je to bilo zbog posla, mada neću te lagati, samo sam čekao trenutak da to postane nešto više od toga.

Vremenom se naravno i to dogodilo. Toliko dobro me je poznavala, mislim da ni sam sebe toliko nisam znao. Gotovo je dovršavala moje misli pre nego što sam ih izgovarao. Prošlo je godinu dana, najlepših, nestvarnih godinu dana našeg zajedničkog života.

Razmišljali smo o tome da osnujemo porodicu. Moj otac jedva je čekao unučiće, jedva je čekao naslednika, još jedno zamorče za svoju ludačku potrebu za uspehom. Čak smo i otišli na jedno divno mesto pored jezera gde sam je i zaprosio. Sve se kretalo normalnim životnim ritmom. Spremali smo se da otpočnemo novi deo života.

Međutim, ova bajka je jednom morala da se završi, zar ne?

Jednog jutra sam se probudio i nje nije bilo, 24 časa su protekla i nje i dalje nije bilo. Moj život, moja ljubav je samo nestala. Prvo što sam pomislio je da joj se nešto dogodilo. Nisam mogao da odagnam loše misli koje su mi se množile u glavi. Onda sam pomahnitalo krenuo da povlačim sve veze u policiji, bolnicama. Sve je bilo bez uspeha.

Čak sam i privatnog detektiva potražio da otkrije o čemu se tu radi, ali ono što je otkrio me je potpuno dokrajčilo. Nakon toga ja sam stavio ovu masku koju i dan danas ne skidam, masku koja je postala sastavni deo mene.

Otkrio je da Vesna nikada nije postojala. Njena prošlost je bila izmišljena, ljudi za koje sam mislio da su njeni prijatelji, njena porodica, bili su samo plaćeni glumci. Sve je bilo farsa. Ona je bila farsa. Farsa koja me je zavela, navela me da se zaljubim u nju, prokleti prevarant.

Čim je dobila pristup bankovnim računima, ona me je napustila. Trebalo je da započnem život sa tom ženom. Zašto bih od nje bilo šta krio. O kako sam samo bio naivan, vidiš li. Prepoznaješ li sebe u toj mojoj naivnosti? Vidiš, zbog toga sada tačno znam kako se sada osećaš. 

Nakon toga, ostao sam sam. Video sam da se pitaš zašto me niko ne posećuje. Znam koliko ti je to bilo čudno. Vidiš, moj život je od mene bio ukraden.

Nakon ispražnjenih računa i saznanja da nikada neće imati unuče i da ima tako lakovernog i naivnog sina, otac me se odrekao. Zahtevao je da promenim i ime i prezime. Zahtevao je da me nikada više u životu ne vidi. Njegovo dragoceno carstvo je bilo ugroženo zahvaljujući mojoj naivnosti. To je bilo neoprostivo.

Tako je nastao Igor, tako je nastala ova ljuštura od čoveka koja je bila pred tobom. Branimir je insistirao da iako sam lišen svake finansijske pomoći budem primljen u najbolju privatnu bolnicu. On se pobrinuo oko računa. On je meni bio i ostao nešto mnogo više od prijatelja. On je za mene bio, moj savetnik, moj dobročinitelj i naposletku moj drugi otac.

Neću dozvoliti da skončam ovde, kao jedan mučenik zbog kojeg su doktori ostali bez poslednjeg atoma snage pre neko veče. Sve sam čuo. Njihovi glasovi urezali su mi se duboko u sećanje. Došlo mi je da zaurličem poput neke zveri kada sam konačno shvatio šta me čeka.

Znam, kukavica sam. Ali ova odluka je, kao i sve koje sam do sada doneo u životu moja, pa makar i bila pogrešna i kukavička. 

Na kraju, divna Tijana jedino što mogu da te zamolim je da mi oprostiš i da ti kažem da mi je zaista istinski žao što se nismo upoznali u nekom drugom životu.

 

Ljuštura od čoveka

Igor

 

Prethodni delovi priče ⇒ I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X

Sledeći deo > Žeđ drugog Života XII

Kap Mastila

10 Comments Add yours

  1. Hank Moody каже:

    Najs 🙂 Novi dio priče i novi izgled bloga. Ovu tajnu sam nekako naslućivao. Mislim na Igora, ova sa Teom i Brankom mi je pobjegla 🙂 E sad me još samo interesuje kako su ove dvije priče povezane. Ali vidjet ćemo. Lijepa priča 🙂

    Liked by 1 person

    1. Dadi каже:

      Hvala Hank 🙂 malo osveženje 🙂 Nikako da krenem da čitam tvoju Maju, ali zahvaljujući tebi još ću se zainteresovati za horor. Počela sam da gledam The Walking Dead 😀 tako da ću i Maju morati 😉

      Liked by 1 person

      1. Hank Moody каже:

        Lijepo osvježenje 🙂 Lično mišljenje je da je strip The Walking Dead mnogo bolji od serije, mada sam je prestao gledati nakon treće sezone. Previše je previše. Druga mi se baš ogadila. Pošto Maja nije zombi, slobodno počni čitati 🙂

        Liked by 1 person

      2. Dadi каже:

        Odgledala sam samo dve epizode za sada i sviđa mi se što je akcenat na emocijama i na akciji skoro isti kao na horor elementima, barem za sada. E sad kad znam da Maja nije zombi, obavezno 🙂

        Liked by 1 person

      3. Hank Moody каже:

        Prva sezona je vrlo dobra. Druga je sunovrat. Trećom su se vratili, ali sam prestao gledati. Četvrtu sam na preskok gledao na TV-u. Ostale nisam 🙂

        Свиђа ми се

  2. Daisy каже:

    Mkaka preokret. Fascinirana sam!

    Liked by 1 person

    1. Dadi каже:

      Stvarno? Nekako sam bila ubeđena da se sve naslućivalo 🙂 Baš mi je drago 😘

      Свиђа ми се

      1. Daisy каже:

        Uvek je iznad svake price lebdeo upitnik. Super je ovo!

        Liked by 1 person

      2. Dadi каже:

        Hvala ti 😊

        Свиђа ми се

  3. Повратни пинг: Žeđ Drugog Života (I) – Kap Mastila

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s