​Sagorevanje jednog P. 

Dragi P. još jednom ti pišem ono što mi je na duši. Nemoj mi zameriti, ali ako ovo ne spustim ovde, ne znam šta bi se zbilo sa mnom. Dragi P. ni ovoga puta neću spomenuti njegovo ime. Sigurna sam da ga već dobro znaš. Prepoznaješ ti to P. po mom pokretu ruke, kada god završim…ili krenem da završim ovih par nerazumljivih rečenica. Nerazumljivim svakome, sem tebi. Pa P. evo ih opet. Prigrli ih i ne puštaj ih. Sagori s njima.

Nedostaje mi da te gledam. Ne znam gde je pobegao onaj osećaj. Vreme te je povuklo za rukav i napustili ste me. Možda zato sada imam osećaj da sam zapela u mestu. Ne idem ni nazad – ni napred. Samo posmatram vaš odlazak. Zar je moralo biti tako? Okrutni ste! I ti i to vreme koje te je odnelo.

Fali mi da razmišljam o tebi. Nekako su bez tebe misli šuplje. Da li si znao da si ispunjavao tu prazninu? Misli o tebi bile su u boji u ovom crno-belom svetu. Ti si posipao radošću moju svakodnevnicu. Samo ti…

Dragi P. šteta je što na tebe svaljujem ovu emociju. Ali tvoja leđja su snažna i izdržaćeš. Samo još par reči. Samo još par redova. Samo još par rečenica. Znam P. zvučim kao ovisnik. Da li je neko nekada bio ovisnik svojih emocija, svojih već davnih i zamagljenih uspomena, grčevito se držao i nije hteo da ih pusti? Bolja je i opsesija, nego praznina dragi P. – praznina ubija.

Izvini P. što ćeš i ovoga puta završiti zgužvan i bačen u vatru. Znaš da je tamo jedino i moguće da ove reči završe. Znaš da ti je tamo, kao i njemu suđeno da sagoriš i pretvoriš se u pepeo i zaborav.

Kap Mastila

7 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s