Žeđ Drugog Života (VI)

Hotelska soba 412, San Francisko, 2005. godina

Nakon neprospavane noći, ispunjene strašću i povampirenim momentima iz prošlosti, ostali su da leže jedno pored drugog neko vreme. Anđela se pridigla, okrenula na stranu, njena kao ugalj crna kosa se rasula po jastuku i konačno je prva progovorila:

– Zašto nisi ostao tamo? Zar se ne sećaš šta smo se dogovorili pre toliko godina?

– Morao sam da te vidim.

Poljubio ju je u predeo vrata i zadržao se tamo kao da je upijao njen miris i skladištio ga u određeni deo sebe, kome će se vraćati kasnije.

– Ovo nam je uvek dobro išlo, ali moraš da se vratiš. Previše je opasno da neko iz moje prošlosti bude tako blizu mene. Rekla sam ti to poslednji put kad smo se videli.

– Dobro draga, ne brini. Za sada će mi biti dovoljno par dana tebe i ovakvih noći, a onda se vraćam tamo. Časna reč. Ne pitaš za njega?

-Ne.

– Znao sam da u našem poslu moraš biti okrutna i da se ne smeš vezivati za mete. Moram priznati da sam mislio da si njega stvarno volela.

– Nisam. Nemoj da mi ga spominjes više.

– Dobro. Zar si stvarno prestala. Našla si nekoga koga voliš, zbog koga si sve napustila?

– Jesam.

– Šta onda radiš ovde sa mnom?

Približila mu se, naslonila se na njega, poljubila ga u grudi i rekla mu:

– Ti si mene tražio, ne ja tebe. Znaš i sam da meni seks ne predstavlja ništa. Ti si samo bljesak iz prošlosti koji mi je dobro poslužio za ovo veče.

– Vidim, nisi se promenila.

– Nisam. Nemam nameru više da ti pošaljem ni dolar za tvoje ćutanje.

– Slažem se sa tobom. Ovo je mnogo bolje od para. Pristani da se ovako povremeno viđaš sa mnom u toku godine i neću ti više uzeti ni jedan dolar.

Pogledala ga je, pažljivije, prodornije. Sama sa sobom je vodila debatu. Anđela iz prošlosti joj je govorila da je on baš ono što joj treba, zadirkivala je kako je moguće da propusti takvog snažnog muškarca, koji ju je dovodio do ludila u krevetu, koji ju je podsetio šta je strast, posle kog je svaka kapljica znoja koja se slivala niz njenu kožu bila slatka poput meda, da propusti muškarca koji je sa sobom nosio opasnost, nosio tajne, nosio uzbuđenje.

Dok je Anđela, uspešna poslovna žena, brižna majka i supruga vrištala od straha u njoj, upozoravajući je da ne ide tim putem, da je loše da bilo koja tačka iz prošlosti bude deo njene sadašnjosti, jecala je od straha da će je on pronaći, da će spojiti neku tačku sa ovom i da će sebi nacrtati put do nje. Znala je, to ne bi preživela.

Posmatrao ju je dok su se odvijale sve te misli u njenoj glavi i znao je da to ne sluti na dobro i da je mora prekinuti. Grubo ju je približio sebi i unezvereno počeo da je ljubi ostajući bez daha. Tačno je osetio momenat kada mu se vratila, momenat kada je bila tu čitavim svojim bićem. Ponovo je pobedila prošlost, ponovo mu se prepustila…

Srbija, 2015. godina

Tijana je pakovala stvari u torbu i spremala se za posao. Ovog puta je spakovala i jedan prazni kožni blokčić, koji je sa svakim novim otvaranjem donosio miris tek kupljene sveske, sa još uvek krutim ivicama. Iz nekog, njoj nepoznatog razloga, samo stavljanje te sveske u torbu činilo ju je uzbuđenom i srećnom.

Igor je izašao malo da prošeta u baštu bolnice. Posle kiše koju je toliko voleo u vazduhu je ostala neka svežina, a i na neki način, mislio je, neka praznina. Uredno se javljao sestrama, doktorima i pacijentima koje je sretao usput i smeškao im se.

Neki su se pitali kako je moguće da je tako veseo i pozitivan s obzirom kroz šta prolazi. Iako je pred drugima glumio potpuno zdravog, opuštenog i šarmantnog muškarca, koji im se činio po godinama kao tinejdžer, mnogi su znali da je u momentima osame gubio tu snagu i da je iscrpljen od tolikog pretvaranja pred svima, a naročito pred Tijanom padao u krize. Znali su da je vodio bitku između predaje i nade, između kukavičluka i hrabrosti.

Tijana je praktično doskakutala veselo pevušeći u njegovu sobu da mu proveri vitalne znake i zapiše ih u karton za pacijente baš kao i svako jutro do tad. Igor je nabacio svoj hrabri detinjasti osmeh i stav i dočekao je s pitanjem:

– Nadam se da nisi zaboravila?

Uozbiljila se, povila obrve i upitno ga pogledala, a zatim se široko osmehnula i rekla:

– Dogovor je dogovor, zar ne?

Izvadila je blok iz torbe, pogledom potražila hemijsku olovku koju je zakačila za karton za pacijente i spustila mu u krilo blokče.

– O pa ovo je sjajno. Ali ovako ćemo. Ja pričam ti pišeš. Može?

– Može, naravno.

– Pa da počnemo. Bio jednom jedan…

– Ček, ček ček jel pišemo bajku ili scenario?

– U pravu si. Stvarno ne znam kako da počnemo. Kako se uopšte započinje?

– Pa kada bi mi rekao o čemu se radi ili mi prvo ispričao tu njegovu priču, mogla bih da smislim uzbudljivo smjenjivanje radnje, vremena i svega ostalog.

– Da, znam. Ovaj..trebalo bi da ti ispričam, zar ne.

– Pa da. Kako da znam šta da pišem ako mi ne kažeš.

– Da, u pravu si. Ali vidiš mislim da bi ti bilo uzbudljivije da ti pričam postepeno.. Jedan po jedan deo. Gde je tu čar našeg zajedničkog projekta i provedenog vremena ako ti odmah ispričam sve. Onda prosto možeš sama da odeš kući i da napišeš nešto na osnovu ovoga što sam ti ispričao. Zar ne?

-Dobro. Hajde onda da krenemo.
(primetila je olakšanje na njegovom licu kada su konačno započeli) 

– Onda reci mi kada i gde se odvija ta priča?

– Pa ovako… moj drug, nazvaćemo ga Stefan, živeo je životom kakav se samo poželeti može. Otac mu je vlasnik jednog poznatog lanca restorana.

-Lanca restorana kažeš? Čim ti bude bolje vodiš me u jedan od njih na klopu. Dogovoreno?

Njemu je bilo drago što je to predložila, možda i više nego što je trebalo. Znao je da je to rekla u naletu i da će se zbog toga pokajati, pa je da bi izvadio situaciju, a da je ne uvredi, rekao, da su ona i Luka sigurno bili u jednom od njih i da računa na to.

Suptilno podsećanje na Lukino postojanje, malo joj je zasmetalo, ali je ujedno i bila zahvalna na tome.

– Mora da jesmo. Važi, naravno.

– Onda kao što rekoh, lanac restorana.. Ovaj… jel bitno da navedemo ime tog lanca.

– Pa mnogo je zanimljivije ako navedemo, a i više bi približili priču čitaocima.

– Pa dobro. Znači da bude nešto upečatljivo a opet blisko na neki način.

– Baš tako.

– Nisam baš mnogo maštovit. Smisli ga ti.

– U redu. Šta još možeš da mi kažeš o tom njegovom ocu. Kakav je čovek? Nešto o njegovom karakteru?

– Njegov otac. Pa to je bar lako pitanje. Živi za pravila, za poštovanje pravila. Za njega svaka stavka u životu, svaka odluka ima svoja pravila. Smatra da ako se neko od njih prekrši da taj neko, ko ih je prekršio, ne zaslužuje oproštaj. Čitav njegov princip poslovanja se zasniva na nekim internim pravilima u firmi koje svako mora da poštuje.

-Čini se da ga dobro poznaješ?

– Rekao sam ti N.. Stefan i ja smo bili najbolji prijatelji, od detinjstva skoro.

– Dobro. Dakle po tom tvom opisu jedan striktan, strog, profesionalan čovek, koji robuje pravilima. Hmmm… A šta kažeš na to da se čitav lanac restorana naziva Kodeks?

– Ti si genijalna! To je odlično. Nikad se toga ne bih dosetio.

– Dobro, sada bi mogao malo da mi kažeš o tome kako je sve to postigao, taj gospodin, njegov otac, mislim, ako znaš? Ako ne, nema veze. Izmislićemo neku zanimljivu pričicu. I još nešto, moramo da mu damo ime, zar ne?

– Pa dobro, znam da hoćes da budeš temeljna, ali on nije toliko bitan za ovu priču. Priča je o Stefanu, a ne o njemu.

Na trenutak joj se Igor učinio kao uvredjen što je želela da sazna više o tom čoveku, o tom vlasniku tih silnih restorana, ali samo na trenutak…

– Začudio bi se koliko su ljudi u nečijem životu i njihove priče važne za pojedinca, u ovom slučaju, za tvog prijatelja.

– Kako ti kažeš…

U sebi je mislio samo o jednome i govorio joj bez reči ono što nikada nikome nije rekao

– Eh kad bi samo znala koliko sam, na žalost toga svestan, divna Tijana…

Ako niste do sada pročitali prethodne delove ove priče ⇒ I, II, III, IV, V

Sledeći deo > Žeđ Drugog Života VII

Kap Mastila

13 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s