Naše mesto

Sada ste tu gde smo mi bili.
Znam, ne znači ti to ništa.
Odavno nas tamo nije.
Mi smo se izgubili.
Ostali smo dva srca bez ognjišta.
Uspomene gorke zagubljene su.
U beznađe.
One lepe u zaborav naterane su.
Da ih ni jedno od nas nikad ne pronađe.
Zadrži dah, ko ja nekad svoj.
U tvojoj blizini.
Ne skrnavi tuđim prisustvom.
Ono što zapisano je u toj tišini.
Ne daj drugim očima da gledaju.
Taj prizor je bio naš.
Naše senke igraju u toj tmini.
Zar tako lako zaboravljaš?
Ne govori joj reči one.
Koje si meni nekad rek’o.
One su i dalje moje.
Znam, davno si ih porek’o.
Stavi katanac na tu kapiju.
Ključ baci i zaboravi.
Na tom mestu nešto naše sniva.
Ne budi ga iz najlepšeg sna.
Nesuđena ljubav tu boravi.

Kap Mastila

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s