Praznina

Otvaram sanjive oči.
Miris kafe priželjkujem, a esenciju tvog parfema osetim.
Okrećem se, ka tvojoj strani.
Neoprezno, sebe na tebe podsetim.
Praznina me gleda u oči.
Dolazi java, a bol za tobom u stopu je prati.
Njeni koferi prepuni sećanja, pred očima se kreću rasipati.
Jedan po jedan se otvaraju, dok putokaze ka vremenu,
ka onom našem davnom vremenu, stvaraju.
Praznina me gleda u oči.
Najradije bih se vratila tamo gde sam bila,
pre nego što sam ove vlažne, mučne oči otvorila.
Iz jutra u jutro bitku sa prazninom vodim.
Ona me na dno vuče, dok se ja grčevito borim.
Praznina me gleda u oči.

Kap Mastila

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s