Slagalica

Sedim, reči mi ne naviru, o čemu da pišem kad osećam kao da gubim ovu poteru. Ništa me ne pokreće, inspiraciju izgubila sam već odavno. Sećanja pripomognu, ali i ona u komadiće se rasparčavaju lagano.

 

Pokušavam ih uhvatiti, sastaviti, zalepiti, zamrznuti, dosegnuti. Ali ni jedna slagalica ne može se slagati bez svih delića, slika će uvek ostati nedovršena. Svaki deo ima svoje mesto, a praznina uvek ostaje nepopunjena.

 

Ne ide, beže od mene. Vreme ih nosi, nosi najlepše uspomene. Što se više trudim da ih dohvatim, više ih u fantazije pretvaram, sećanja se izvitopere dok uz pomoć mašte nova stvaram.

 

Više ničega nema, nemam više ni potrebu ni osećaj. Izgleda mi kao da su sve reči sa tobom nestale, sve želje u tebi ostale i mojim pesmama presudile kraj.

Kap Mastila

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s